Eкскурзија ученика осмог разреда 2017.

Тродневна екскурзија ученика осмог разреда успешно је изведена. Првог дана посетили смо Ниш, други по величини град у Србији. Обишли смо Ћеле-кулу, затим Медијану, археолошки локалитет с краја III и почетка IV века, из времена када је цар Константин владао Римским царством (306-337), потом Археолошку салу Народног музеја. Шетњом по Нишкој тврђави, а потом и централним улицама града, заокружили смо боравак у овом прелепом граду на Нишави. Путовање смо наставили ка Власинском језеру. Наредне две ноћи смештени смо у хотелу „Власина“. Власинско језеро очарало нас је својим лепотама. Јутарња температура била је три степена, али је сунце снажно сијало и стварало другачији осећај. Доживели смо јесен у најлепшем издању. Природа обојена најразличитијим нијансама зелене,црвене, жуте, окупана топлим јесењим сунцем. Другог дана нашег путешествија, спустили смо се до границе са Републиком Македонијом, до манастира Светог Прохора Пчињског. Смештен на шумовитим обронцима планине Козјак, окружен богатом храстовом шумом и питомом реком Пчињом, ово место одише миром, блаженством и тишином. Манастир је, према предању, подигао византијски цар Роман Диоген у XI веку, у знак захвалности Светом Прохору Пчињском који му је прорекао да ће постати цар. Настављамо пут, налазимо се на тридесетак километара од Врања, нашег следећег одредишта. Пут је вијугав и узан, те ову раздаљину прелазимо дуже од једног сата. Раздрагано Врање дочекало нас је раширених руку. Некадашњи лидер у индустрији намештаја, обуће, текстила. Брзо смо осетили живост и брз темперамент његових становника, што је чинило контраст утисцима понесених из манастира. Укусни ручак у модерном ресторану „Стари бунар“ оснажио нас је да наставимо са откривањима лепота овог јужносрбијанског града. Борина кућа у Баба Златиној улици. Кућа у којој је рођен чувени писац Бора Станковић (1876-1927). Улица носи назив по баби славног писца, која га је отхранила након смрти његових родитеља. Овде осећамо као да је време стало, враћамо се у време када је Бора живео. Сунце нас и даље несебично обасјава, па, слушајући кустоса који нам говори о животу писца „Коштане“, „Нечисте крви“, хлад налазимо испод раскошне крошње дуда старог 175 година, у дворишту Борине куће. Предвече је, крећемо ка Власини. Још једна ноћ, још једно дружење са генерацијом, окупљање по собама, такмичење ко ће издржати будан до јутра. Јутро, сунчано и хладно. Кратка шетња до обале језера. Срећни смо што смо у прилици да видимо природни феномен „плутајуће острво“, типично само за Власинско језеро. Налазимо се на 1200 метара надморске висине и свеж и чист ваздух удишемо пуним плућима. Опраштамо се и крећемо на још једно занимљиво место. Ђавоља Варош. Природни споменик, право чудо природе. Ово чудо састоји се из два дела. Један чине земљане фигуре, необични облици рељефа, који на врху носе камену стену. Ови облици подсећају на сватове, а за само место везано је много занимљивих легенди. Други део овог парка чине два извора јако киселе воде, каквих је у свету само неколико. На овом месту се у XII веку вадила руда, злато и гвожђе, о чему сведоче рударска окна дуж стазе којом пешачимо. Разнобојна шума којом шетамо весели нас. Доживљавамо најлепшу жуту кишу од лишћа које тихо пада са дрвећа. Свраћамо на кратко у Пролом бању, само да ручамо. И овде су слике лепе. Природа је дивна, бања чиста и уређена. Крећемо кући, тужни што ово уживање не траје макар још један дан. Откривање културног наслеђа нашег народа оплеменило нас је и обогатило нашу душу. То су разлози који подстичу да се у ове крајеве наше земље долази чешће како би се употпунила наша сазнања о богатој историји српског народа.