Радионица под отвореним небом за ученике 4. разреда 2014. године

Ученици четвртог разреда јуче су имали прилику да у оквиру „Радионице под отвореним небом“, са својим учитељима и водичима, посете Сремску Каменицу, Сремске Карловце, манастир Крушедол и етно кућу у Марадику. У Сремској Каменици ученици су посетили кућу песника Јована Јовановића Змаја, у којој је песник, са мањим прекидима, живео од 1875. године па све до своје смрти, 1904. године. Кућа се налази у улици која носи песниково име, у центру Каменице. Ту се налази Змајев музеј, са сталном поставком која обухвата велики број експоната везаних за песников живот и рад. Јован Јовановић Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 — Сремска Каменица, 14. јун 1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу. Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића Змаја. Паузу за ручак ученици су имали у ресторану "Дунав", на обали Дунава. После ручка уследио је облазак Сремских Карловаца у чувене гимназије. Карловачка гимназија је најстарија српска гимназија, основана 1791. године. Почела је са радом 1. новембра 1791. године и имала је шест разреда, четири нижа („граматика“), и два виша („хуманиора“). Наставни језик је, као и у многим другим школама тог времена, био латински, а учили су се немачки, историја, земљопис, природне науке, антропологија, римске старине, физика, логика и моралка. Касније је уведен и грчки језик. Данашња зграда је саграђена 1891. године по пројекту Јулијуса Партоша, мађарског архитекте. Када је саграђена, уједно је била и Патријаршијски двор и сматрана је најрепрезентативнијом српском грађевином у Војводини. Од 1907. године наставу у гимназији могле су да прате и девојке. У почетку, само оне које су живеле у Сремским Карловцима, да би увек могле бити под контролом својих родитеља. Потом су ученице почеле пристизати у Сремске Карловце на школовање из свих крајева у којима живе Срби. Од 1921. године гимназија постаје државна реална. Многи знаменити људи су били карловачки ђаци и професори, међу њима: Павле Соларић, Димитрије Давидовић, Сима Милутиновић Сарајлија, Милован Видаковић, Јаков Герчић, Јосиф Рајачић, Стефан Шупљикац, Јован Стерија Поповић, Јован Суботић, Бранко Радичевић, Илија Округић Сремац, Ђорђе Поповић Даничар, Коста, Димитрије и Иларион Руварац, Ђорђе Натошевић, Јован Чокор, Милорад Поповић Шапчанин, Милан Јовановић Батут, Јован Живановић, Радивоје Врховац, Милан Недељковић, Никола Радојчић, Димитрије Костић, Васа Стајић, Борислав Михајловић Михиз, Дејан Медаковић, Вида Огњеновић… Након Сремских Карловаца, посетили смо етно кућу у Марадику. Кућа је по сазнању стара преко 150 година. Грађена је од набоја са врло специфичним распоредом просторија које су потребне једном сеоском домаћинству. Од просторија кућа има: предњу собу, стражњу собу, кухињицу, ходник дуж предњег дела куће са посебно обрађеним и устакљеним стаклима, подрум са лагумом, качару, шталу, котобању, свињце и кокошињац. У свим просторијама се налазе аутентични експонати стари између 50 и 200 година. У задњем делу дворишта се налазе: стара сеоска кола, саонице, плуг са једном и две бразде коју су вукли два или три коња, шпартач, дрљача, ваљак каруце, дреш, квеч и други алати који су се користили у једном сеоском домаћинству. У предњем дворишту се налази Етно ресторан капацитета 130 места где се припремају национална јела (гулаши, паприкаши, сремачки фруштук …). У оквиру Етно јуће ради мини сувенирница и пијаца са домаћим производима које производе мештани. Домаћини су нас послужили крофнама са домаћим пекмезом. Манастир Крушедол налази се на јужној страни Фрушкој горе у Војводини, у атару села Крушедол, на путу између сремског градића Ириг и села Марадик. Манастир је задужбина породице последњих српских деспота у Срему - Бранковића. Саграђен је између 1509 и 1514. године. Породица Ђорђа Бранковића, два патријарха Српске православне цркве и краљ Милан Обреновић су сахрањени у Крушедолу.